Osiguranje zaposlenih od nezgode

Zašto osiguranje od nezgode?

U maju 2023. godine stupio je na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji unosi brojne novine u oblast zaštite prava radnika i doprinosi usaglašavanju sa evropskim standardima.

Prema izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, od 2023. godine u članu 67. istaknuto je:

“Poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog člana padaju na teret poslodavca.“

Poslodavci su u obavezi da u usklade svoje poslovanje sa izmenama ovog zakona najkasnije do 7. maja 2025. godine.

Šta je osiguranje zaposlenih od nezgode i profesionalnih bolesti?

Osiguranje zaposlenih od nezgode i profesionalnih oboljenja, naziva se još i kolektivno osiguranje zaposlenih, obavezno osiguranje zaposlenih, kao i osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Pre izmena zakona, osiguranje od nezgode podrazumevalo je nesrećni slučaj izražen kroz invaliditet i smrt usled nezgode. Izmenom zakona, ono postaje zakonski obavezno, a radnici se štite u slučaju:

• Povrede na radu – svaka telesna povreda ili smrt koja se dogodi tokom ili u vezi sa obavljanjem posla.
• Profesionalnih oboljenja – bolesti koje nastaju kao direktna posledica izloženosti rizicima na radu

Značajna izmena je uvođenje termina povreda na radu koje sada ne podrazumeva samo invaliditet, već može da uključuje i druge povrede poput opekotina, rana i povreda mekih tkiva.

Cilj ovog obaveznog osiguranja za zaposlene je nadoknađivanje štete zaposlenima ili njihovim porodicama, ako dođe do nemilog događaja, kroz novčanu naknadu koju isplaćuje osiguravajuća kuća, a ne direktno poslodavac. Uloga poslodavca nije samo zaštiti svoje zaposlene, već i sebe od potencijalnih finansijskih posledica i kazni.

Zaposleni moraju biti osigurani za vreme obavljanja posla (bilo da je od kuće ili iz kancelarije), na putu od kuće do posla i nazad, kao i na službenim putovanjima. Ipak, u praksi je najčešći slučaj da se zaposleni osiguranju tokom 24 h, s obzirom na to da je izuzetno mala razlika u ceni u odnosu na osiguranje samo tokom radnog vremena, službenih putovanja i puta od i do radnog mesta.

Obavezna i dodatna pokirća osiguranja zaposlenih od nezgode i profesionalnih oboljenja

Obavezna pokrića osiguranja zaposlenih od nezgode i profesionalnih oboljenja su:

• Smrt usled nezgode
• Invaliditet
• Telesno/organsko oštećenje
• Postavljanje dijagnoze
• Povreda na radu

Za svako od ovih pokrića u okviru polise osiguranja određuje se osigurana suma, odnosno maksimalni iznos koji se isplaćuje u slučaju nastale štete. Za invaliditet, povredu na radu i lom kostiju (kao dodatno pokriće) koriste se unapred definisane tabele koje iskazuju procente za povrede koje se mogu desiti. Ti procenti množe sa sa osiguranim sumama i dobija maksimalni iznos koji se za određenu štetu isplaćuje zaposlenom.

Kao viši stepen zaštite za svoje zaposlene, poslodavac može uključiti i dodatna pokrića:

• Troškove lečenja (terapije, injekcija…)
• Dnevnu naknadu
• Bolničku naknadu
• Lom kostiju
• Hirurške intervencije usled nezgode
• Smrt usled saobraćajne nezgode
• Smrt na službenom putu u inostranstvo
• Smrt usled bolesti
• Teže bolesti
• Hirurške intervencije usled bolesti

Koliko košta obavezno osiguranje zaposlenih od nezgode i povreda na radu?

Cena obaveznog osiguranja za zaposlene nije fiksna i zavisi pre svega od:

• Visine osigurane sume
• Ugovorenih pokrića
• Broja zaposlenih
• Da li je radno mesto sa uvećanim rizikom (što se određuje osnivačkim aktom preduzeća)
• Dinamike plaćanja
• Prosečne starosti zaposlenih (samo kod nekih osiguravajućih kuća)

Koje su kazne ukoliko ne ugovorite osiguranje od nezgode i profesionalnih oboljenja?

Član 101. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kaže da će se za prekršaj kazniti poslodavac:

“Ako zaposlene ne osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete (član 67. stav 1):

Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac fizičko lice.”

Stoga je vrlo važno da dobro promislite kada ugovarate osiguranje da li ste pokrili sve zakonom propisane obaveze, odnosno odabrali pokrića koja su definisana ovim zakonom. Naš tim tu je da vam pomogne u celokupnom istraživanju tržišta, odabiru odgovarajuće polise i savetovanju tokom procesa ugovaranja osiguranja.