Šta sve pokriva osiguranje od nezgode za zaposlene i koje su sve odredbe koje treba znati

Objavljeno: 23.10.2020  ·   9 min

Jedan korak je pronaći posao, drugi je pronaći dobar posao, a sasvim je druga tema to kako pronaći posao na kojem su vaš život i zdravlje adekvatno zaštićeni. Nažalost, ovo nije sfera koja je dovoljno osvešćena kod nas. Postoje brojni faktori koji na ovo utiču, ali dobra stvar je da se uz dobre informacije i adekvatno upoznavanje sa uslugama kao što je osiguranje zaposlenih od nezgode poboljšava i sveopšta slika na polju rada i poslovanja u Srbiji. Danas u Republici Srbiji, sve je veći broj osiguravajućih kuća koji prihvata da osigura i firme sa manjim brojem zaposlenih, odnosno firme koje imaju i manje od deset, odnosno pet radnika. Tada je uslov da su osiguranjem obuhvaćeni svi zaposleni kod poslodavca.

Šta je nesrećni slučaj i kako se definiše?

Kako bismo razumeli kontekst osiguranja od nesrećnog slučaja i nezgode, pre svega moramo razumeti samu terminologiju i tu već slika postaje jasnija. Nesrećni slučaj odnosno nezgoda jeste iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj, koji za posledicu ima njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narušavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć.

Primeri nesrećnih slučajeva su recimo gušenje, ili ako dođe do toga da vas neko pregazi, ako osiguranik učestvuje u sudaru. Bilo koji udarac nekim predmetom ili o neki predmet smatra se takođe nezgodom.

Od prirodom izazvanih nezgoda tu su udar električne struje ili groma, padovi, sklizavanje, ujedi životinja.

Nesrećnim slučajem i nezgodom smatraju se i situacije ranjavanja oružjem, ili pak nekim drugim predmetom ili eksplozivnim materijalom, kao i ubodi predmetima, udarci.

Kolektivno osiguranje od nezgode za zaposlene – uslovi

Kolektivno osiguranje zaposlenih od nezgode odnosi se na ona osiguranja koja mogu zaključiti isključivo pravna lica i to za svoje zaposlene ili članove, osim za lica potpuno lišena poslovne sposobnosti.

Korisnik osiguranja, odnosno osiguranik, u nemilom slučaju nastanka povrede na radu ili u slučaju nezgode odnosno nesrećnog slučaja ima pravo na:

• Osiguranu sumu za slučaj smrti kao posledice nezgode.
• Procenat od osigurane sume koji odgovara procentu invaliditeta nastalom usled nezgode.
• Naknadu troškova lečenja koje osiguranik sam plati i koji ne padaju na teret zdravstvenog osiguranja, a koji su posledica nezgode.
• Ugovoreni iznos dnevne naknade, ukoliko zbog nezgode dođe do prolazne nesposobnosti za rad osiguranika.

Šta kao poslodavac osiguravate za svoje zaposlene?

Osiguranjem za slučaj nezgode kao poslodavac osiguravate svoje zaposlene od:

• smrti usled nesrećnog slučaja
• trajnog gubitka radne sposobnosti (invaliditeta)
• prolazne nesposobnosti za rad (za koju dobijaju dnevnu naknadu)
• narušavanja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć (troškovi lečenja i bolnički dani)

Ipak, osiguravajuće društvo nije u obavezi da isplati bilo kakve premije ukoliko je nezgoda u pitanju posledica:

• prirodne katastrofe,
• rata,
• terorističkog napada ili
• nemira

Nadoknade nema ni u sledećim slučajevima i to treba dobro imati u vidu:

• ako je osiguranik bio pod dejstvom alkohola ili narkotika,
• ako je osigurano lice učestvovalo u ili izvršio krivično delo,
• ako je do povrede došlo namerno ili
• ako je osiguranik pokušao i/ili izvršio samoubistvo.

Koji su rizici pokriveni osiguranjem od nezgode?

Uzmimo za primer uslove date od strane jedne od naših partnerskih kuča.

Kao nesrećni slučaj smatra se i sledeće:

1) trovanje hemijskim agensima;

2) infekcija povrede prouzrokovane nesrećnim slučajem;

3) trovanje usled udisanja gasova ili otrovnih para;

4) opekotine vatrom ili elektricitetom, vrućim predmetom, tečnostima ili parom, kiselinama, bazama i sl;

5) davljenje i utopljenje;

6) gušenje ili ugušenje usled zatrpavanja zemljom, peskom i sl., kao i usled udisanja para i gasova;

7) prsnuće mišića, iščašenje, prsnuće zglobnih veza, prelomi zdravih kostiju koji nastanu usled naglih telesnih pokreta ili iznenadnih naprezanja izazvanih nepredviđenim spoljašnjim događajem, a ukoliko je to neposredno nakon povrede utvrđeno u bolnici ili drugoj zdravstvenoj ustanovi;

8) delovanje svetlosti, sunčevih zraka, temperature ili lošeg vremena, ako je osiguranik bio izložen neposredno usled jednog pre toga nastalog nesrećnog slučaja, ili se našao u takvim nepredviđenim okolnostima koje nije mogao sprečiti, ili im je bio izložen usled spašavanja ljudskog života;

9) delovanje rentgenskih i radijumskih zraka ako nastupe iznenada.

Koji rizici nisu pokriveni osiguranjem od nezgode?

Nesrećnim slučajem u smislu uslova osiguranja najčešće se ne smatraju:

1) sve zarazne, profesionalne i ostale bolesti, kao i posledice psihičkih uticaja;

2) trbušne kile, kile na pupku, vodene i ostale kile, osim onih koje nastanu usled direktnog oštećenja trbušnog zida pod neposrednim delovanjem spoljašnje mehaničke sile na trbušni zid, ukoliko je nakon povrede utvrđena traumatska hernija kod koje je bolnički pored hernije utvrđena povreda mekih delova trbušnog zida u tom području;

3) infekcije i oboljenja koja nastanu usled raznih oblika alergija, rezanja ili kidanja žuljeva i drugih izraslina tvrde kože;

4) anafilaktički šok, osim ako nastupi pri lečenju zbog nastalog nesrećnog slučaja;

5) hernija disci intervertebralis, sve vrste lumbalgija, diskopatija, spondiloza, spondilolisteza, spondiloliza, sakralgija, miofascitisa, kokcigodinija, išijalgija, fibrozitisa, fascitisa i sve patoanatomske promene slabinsko-krstačne regije označene analognim terminima;

6) odlepljenje mrežnjače (ablatio retinae), ukoliko nije nastala kao direktna povreda prethodno zdravog oka, bolnički dijagnostifikovana;

7) posledice koje nastanu kod osiguranika usled delirijum tremensa i delovanja droga;

8) posledice medicinskih, naročito operativnih zahvata koji se preduzimaju radi lečenja ili preventive radi sprečavanja bolesti, osim ako je do tih posledica došlo usled dokazane greške medicinskog osoblja (vitium artis);

9) patološke promene kostiju i patološke epifiziolize;

10) sistemne neuro-muskularne bolesti i endokrine bolesti.

Koje je rizike moguće dodatno ugovoriti?

Kolektivnim osiguranjem za slučaj nezgode mogu se osigurati zaposleni na određeno ili neodređeno vreme, lica koja su angažovana za obavljanje povremenih ili privremenih poslova, ali i članovi porodice radnika (ne kod svih osiguravača).

Kolektivnim osiguranjem od slučaja nezgode se obezbeđuje zaštita zaposlenih od posledica povreda zadobijenih na poslu, ali i van posla. Moguća je i zaštita njihovih porodica u slučaju smrti osiguranika kao posledice nesrećnog slučaja ili bolesti.

Najčešća je opcija ugovaranja osiguranja sa pokrićem od 24 časa, što znači u toku radnog vremena i van njega. Postoji mogućnost ugovaranja pokrića i samo za vreme obavljanja radnih aktivnosti.

Kolektivno osiguranje moguće je ugovoriti za zaposlene, ali važno je napomenuti i to da je ovo osiguranje dostupno i može da se odnosi se na:

• zaposlene/radnike i to od posledica nesrećnog slučaja
• sportiste amatere od posledica nesrećnog slučaja
• decu u predškolskim ustanovama, učenike osnovnih i srednjih škola i studenta
• decu kao članove amaterskih sportskih klubova i udruženja
• članove domaćinstva

Šta kaže Zakon?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u članu 53. stav 1.:

„Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja nadoknade štete.“

Između ostalog i Zakonodavac (Narodna skupština Republike Srbije) je uvidela potrebu osiguranja zaposlenih, tako da je poslodavcima koji zaključe kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj povreda na radu obezbedio i poreske olakšice, regulisane članom 14b Zakona o porezu na dohodak građana (Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 – usklađeni din. izn.):

Član 14b Zakona o porezu na dohodak građana

Zaradom, u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona, smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaradom u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona ne smatra se:

1) premija osiguranja koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod neživotnog kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kao i premija kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti koju poslodavac plaća za sve zaposlene;

2) premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike, odnosno članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa posebnim propisima koji uređuju navedene oblasti, do iznosa koji je oslobođen od plaćanja doprinosa saglasno zakonu koji uređuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Poresko oslobođenje ne važi u slučaju da:

• se osiguranje plaća za lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca,
• osiguranje nije ugovoreno za sve zaposlene, već samo za određeni broj njih,
• je ugovoreno životno osiguranje, dodatno penzijsko ili zdravstveno osiguranje.

Ministarstvo finansija izdalo je Mišljenje br. 413-00-841/2009-04 od 04.12.2009. godine, na temu poreskog tretmana premija osiguranja koje se uplaćuju samo za članove upravnog odbora koji su u radnom odnosu kod pravnog lica, a ne i za ostale zaposlene kod poslodavca.

U predmetnom mišljenju navodi se između ostalog:

“Premija kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, koju poslodavac plaća za sve zaposlene, ne smatra se zaradom u smislu čl. 13. i 14. Zakona, saglasno odredbi člana 14b stav 2. tačka 1) Zakona.”

“Shodno tome, u slučaju kad domaće pravno lice na teret svojih sredstava snosi trošak premije dodatnog kolektivnog osiguranja od nesrećnog slučaja samo za članove izvršnog odbora, koji su u radnom odnosu u tom domaćem pravnom licu, tako što plaćanje, u visini koja odgovara iznosu troškova premija, vrši jednom godišnje na osnovu fakture ispostavljene od stranih pravnih lica – osnivača domaćeg pravnog lica, koji osiguravajućem društvu neposredno plaćaju premije dodatnog kolektivnog osiguranja od nesrećnog slučaja za članove izvršnog odbora u domaćem pravnom licu, Ministarstvo finansija smatra da to predstavlja prihod fizičkog lica koji ima karakter zarade i podleže oporezivanju u skladu sa čl. 13. do 16. Zakona i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.”

Cene osiguranja zaposlenih od nezgode

Kako ne biste gubili vreme i energiju, mi se trudimo svakodnevno da obezbedimo našim korisnicima direktan pristup pregledu svih ponuda, pa tako i kada su u pitanju cene osiguranja zaposlenih od nezgode. Putem naše aplikacije, dobićete uporedne cene osiguranja i to u par koraka, unosom podataka kao što su:

• Koliko zaposlenih želite da osigurate?
• Koji su primarni poslovi Vašeg preduzeća?
• Koje osigurane rizike želite da ugovorite? (smrt usled nezgode, invaliditet, dnevna naknada usled nesposobnosti za rad, troškove lečenja)
• Suma osiguranja za troškove lečenja u RSD
• Dodatne napomene

Uvek su vam na raspolaganju naši stručnjaci kako biste bili sigurni da upravo ono što smatrate da vašoj firmi donosi benefite i dobijate.

Ukoliko vam zatreba pomoć, tim naših stručnjaka za osiguranje vam je dostupan putem imejla, telefona ili Vibera.

Pozovite nas svakog radnog dana od 09h do 17h: 011 7850-487, 011 7850-488

Pišite nam: info@osiguranik.com

Autor: Milos Mamula