Finansijska pismenost - Šta je i zašto je važna - Osiguranik

Finansijska pismenost – šta predstavlja i zašto je važna?

Čovek sedi za laptopom sa papirima i olovkom.

Saznajte više o sposobnosti i mogućnostima za kontrolu vlastitog novca, šta još finansijska pismenost predstavlja, u čemu su specifičnosti kod preduzetnika, kada deca treba da počnu sa učenjem o njoj i još mnogo toga.

Iako živimo u vremenu kada su bankarske aplikacije dostupne 24 sata dnevno, kupovina na rate nikad lakša, investicione platforme otvorene za svakoga, a internet prepun saveta o novcu, paradoksalno, stepen finansijske pismenosti nije na visokom nivou.

Razlog tome je što se savremeni finansijski svet menja mnogo brže nego što obrazovni sistemi uspevaju da isprate, pa mnogi praktično postaju finansijski samostalni bez znanja o: budžetiranju, kreditima, kamati, štednji i investiranju.

Ne budite i vi takvi, a za početak, nastavite sa čitanjem teksta.

Šta predstavlja finansijska pismenost?

To je sposobnost da razumemo i kontrolišemo sopstveni novac i uključuje znanje o tome:

  • kako planirati budžet,
  • kako izbeći dugove,
  • šta zaista znači kamatna stopa na kredit,
  • kada je pametno štedeti,
  • kada uložiti novac, ali i
  • kako prepoznati rizike modernog digitalnog finansijskog okruženja.

Evropska komisija je sredinom 2024. objavila ažurirani izveštaj o finansijskoj pismenosti građana EU, prema kojem 18% ljudi u Evropi dostiže visok nivo finansijske pismenosti, većina je na srednjem nivou, a 18% na niskom. Iako se procenat nije bitno menjao u odnosu na prethodne godine, primećen je porast digitalne nesigurnosti, jer sve veći broj građana ima problem da proceni koje su finansijske ponude legitimne, a koje manipulativne.

Finansijska pismenost se danas posmatra kroz tri međusobno povezane oblasti: znanje (pojmovi), ponašanje (kako koristimo novac) i stavovi (kako donosimo odluke). To znači da osoba može razumeti šta je kamata, ali ako istovremeno impulsivno kupuje ili živi iznad svojih mogućnosti, još uvek nije finansijski pismena u praksi.

Upravo zato se finansijska pismenost posmatra kao kombinacija racionalnog planiranja i emocionalne samokontrole. Ona obuhvata i sposobnost da prepoznamo marketing trikove, da razumemo dugoročne posledice “lakog zaduživanja” i da odvojimo realne investicione prilike od šema koje obećavaju brzu i nerealnu zaradu.

Zašto je finansijsko opismenjavanje sve važnije?

U poslednje dve godine finansijski pejzaž drastično se menja, najviše zbog digitalizacije i povećane dostupnosti finansijskih proizvoda.

U 2024. i 2025. godini primećeno je nekoliko važnih trendova:

  • Sve više građana koristi “kupi sada – plati kasnije” modele, koji često izgledaju bezazleno, a zapravo nose skrivene troškove.
  • Broj aplikacija za mikroinvestiranje i trgovanje raste, što privlači mlade ljude, ali i povećava rizik od loših odluka bez dovoljno znanja.
  • Inflacija poslednjih godina naterala je ljude da više razmišljaju o tome kako novac gubi vrednost ako stoji na računu.
  • Digitalne prevare su postale globalni problem – od lažnih investicionih poziva do sofisticiranih phishing modela.

U takvom okruženju, što ste više finansijski pismeni, to vam je bolja zaštita, ne samo od nepotrebnih troškova i dugova, već i od digitalnih prevara koje vas mogu koštati mnogo.

Sveska, digitron i hemijska olovka, slikani izbliza

Finansijska pismenost – osnova za preduzetništvo

U 2024. i 2025. posebno se ističe značaj finansijskih veština za preduzetnike, naročito u vreme kada se krediti, fondovi i investitori nalaze samo na jedan klik, ali su jednako lako dostupni i rizični proizvodi. Preduzetnici bez osnovnih znanja o bilansima, keš flow-u, kreditnom rejtingu i strukturi kapitala brzo upadaju u probleme, čak i kada imaju odličnu ideju.

Savet finansijskih stručnjaka je jasan – čak i kada imate knjigovođu i finansijskog savetnika, morate razumeti osnove. Tok novca je nešto što nijedan konsultant ne može da odluči umesto vas.

U poslednje dve godine primećeno je da mali biznisi koji aktivno rade na finansijskoj edukaciji imaju bolje šanse da prežive prve tri godine poslovanja, što potvrđuju i izveštaji OECD SME Policy Index 2024.

Kako finansijsko znanje utiče na žene preduzetnice?

Poslednja istraživanja Evropske komisije i OECD-a iz 2024. pokazuju da je finansijski jaz između muškaraca i žena i dalje prisutan, iako žene, u proseku, imaju iste ili čak više obrazovne nivoe.

Problem nije nedostatak sposobnosti, već nedostatak samopouzdanja, posebno u oblasti investiranja i upravljanja dugom.

Pored toga, žene se susreću sa specifičnim izazovima:

  • češće pauze u karijeri (trudnoća, briga o deci, briga o starijim članovima porodice),
  • niža prosečna primanja u mnogim sektorima,
  • duži životni vek i, posredno, veće potrebe za dugoročnom štednjom,
  • manja uključenost u investicione odluke u domaćinstvu.

U Srbiji je tokom 2024. i 2025. više puta govoreno o tome da žene preduzetnice nailaze na veće prepreke u pristupu kapitalu. Prema istraživanju Ujedinjenih nacija „Women’s Entrepreneurship in Serbia“ (2024), čak 70% novih preduzetnica navodi da je nedostatak finansijskog znanja jedan od glavnih izvora stresa pri pokretanju biznisa.

Zato je finansijsko opismenjavanje za žene važno u cilju borbe ka ekonomskoj ravnopravnosti sa muškarcima. Ona im daje mogućnost da samostalno donose odluke, grade stabilnost i ostvaruju ambicije bez oslanjanja na partnera ili institucije.

Kada deca treba da počnu da uče o finansijama?

Stručnjaci širom Evrope tokom 2024. naglašavaju da su modeli ponašanja prema novcu formirani mnogo ranije nego što mislimo. Deca već u prvih nekoliko razreda osnovne škole usvajaju osnovne obrasce, kao što su: da li novac treba potrošiti odmah ili sačuvati, kako izgleda planiranje, koliko košta određeni proizvod i šta znači “čuvati za kasnije”.

Mnogi finansijski konsultanti u Srbiji, koji su govorili o finansijskom obrazovanju dece, ističu da deca danas završavaju osnovnu školu bez elementarnog razumevanja o budžetu, kamatama, računima i osnovnim troškovima života. Deca u osnovnoj školi nemaju nikakvu osnovu kada su u pitanju finansije, a finansijske odluke počinju da donose od onog momenta kada počinju da dobijaju džeparac.

Evropske zemlje tokom 2024. uvode preporuke da se finansijska pismenost integriše u postojeće predmete, bez opterećenja učenika novim nastavnim planovima. U praksi to znači da učenici kroz matematiku, informatiku i građansko uče o budžetu, kamatama, pametnoj potrošnji, rizicima i investicionim osnovama.

Roditelji su, međutim, i dalje ključni učitelji: od džeparca, preko zajedničkog planiranja kupovine, razgovora o kućnim troškovima, pa sve do otvaranja štednog računa uz nadzor.

Kako izgraditi finansijsku pismenost?

Umesto školskog pristupa, finansijska pismenost se najbolje razvija kroz male, ali dosledne korake.

Najvažnije je početi razumevati sopstvene finansijske obrasce: kako trošimo, kada impulsivno kupujemo, gde se pojavljuju “rupe” u budžetu i kakav stav imamo prema štednji i dugoročnom planiranju. U praksi, najviše koristi donose jednostavne promene, kao što su beleženje troškova tokom meseca, izbegavanje kreditnih kartica kada nisu potrebne, postavljanje jasnog finansijskog cilja i minimalistička strategija štednje koja postaje navika.

U 2025. se preporučuje da pojedinci makar jednom nedeljno izdvoje kratko vreme za edukaciju – jedan članak, jedna epizoda podkasta ili jedan video o finansijama. Istraživanja pokazuju da ovakva mikroedukacija, iako kratka, ima dugoročne efekte na promenu navika.

Isto tako, razgovor o novcu više ne bi trebalo da bude tabu tema. Za efikasno upravljanje kućnim budžetom važno je da partneri otvoreno komuniciraju o troškovima i planovima, kao i da se deca u odgovarajućoj meri uključuju u zajedničke odluke.

Kakva je situacija u Srbiji u odnosu na svet?

Srbija, kao i mnoge zemlje Zapadnog Balkana, i dalje nema sveobuhvatna zvanična nacionalna istraživanja finansijske pismenosti sprovedena u 2024. ili 2025. godini.

Ipak, zaključci se mogu izvući na osnovu nekoliko činjenica:

  1. U poređenju sa Evropskom unijom, gde 18% stanovništva dostiže visok nivo finansijske pismenosti, Srbija se nesumnjivo nalazi ispod proseka, s obzirom na nižu zastupljenost finansijskih proizvoda, znatno manju tradiciju investiranja i slabiji pristup finansijskoj edukaciji.
  2. Sistem formalnog obrazovanja i dalje ne sadrži obavezne programe finansijske pismenosti u osnovnoj i većini srednjih škola.
  3. Ipak, u 2024. i 2025. godini primećen je snažan rast projektnih programa, među kojima prednjači „Finansijska pismenost“, inicijativa koju sprovodi Grupa za obrazovanje uz podršku vodećih banaka, osiguravajućih društava i telekomunikacionih kompanija. Tokom školske 2023/24. godine u program je bilo uključeno više od 1.500 učenika iz 51 škole širom Srbije, a trend rasta se nastavlja i u 2025.

Pored formalnih programa, vidljiv je i rast broja edukativnih portala, kurseva, YouTube kanala i podkasta posvećenih finansijama, što pokazuje da interesovanje raste, ali i da je potreba još veća, jer građani žele znanje koje im sistem nije pružio.

Platna kartica u rukama čoveka, slikana izbliza

Kakav je stepen zastupljenosti životnog osiguranja u Srbiji?

Životno osiguranje, odnosno posedovanje istog, svakako je jedan od najboljih pokazatelja razumevanja finansijske pismenosti i toga koliko neko brine o svojoj budućnosti. Klikom na link iznad možete saznati sve o životnom osiguranju i poslati zahtev u nekoliko klikova. Nakon toga, naši stručnjaci pomoći će vam da bolje razumete ovaj proizvod i napravite najbolju finansijsku odluku za sebe, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i željama.

Kada govorimo o životnom osiguranju, Srbija i dalje znatno zaostaje za evropskim prosekom. Prema aktuelnim podacima Narodne banke Srbije za 2024. godinu, osiguranje života čini oko 17,7% ukupnih premija osiguravajućeg tržišta, što pokazuje da je ovaj segment prisutan, ali i dalje nedovoljno razvijen u odnosu na potrebe stanovništva. Procene govore da u Srbiji postoji oko 1,85 miliona aktivnih ugovora životnog osiguranja (jedna osoba često ima više polisa), što zvuči značajno, ali i dalje ne daje visok procenat na nivou celog stanovništva kada se uzme u obzir da veliki broj građana nema nikakav oblik zaštite ove vrste.

Situacija u Evropi izgleda sasvim drugačije. Zemlje sa razvijenom ekonomijom i stabilnim finansijskim tržištima imaju daleko veću zastupljenost životnog osiguranja, kako kroz broj korisnika, tako i kroz ukupnu penetraciju osiguranja u BDP-u.

Prema aktuelnim izveštajima Evropske komisije i OECD-a za 2024, u mnogim državama Zapadne Evrope osiguranje je duboko integrisano u svakodnevni život građana. Penetracija osiguranja (ukupne premije u odnosu na BDP) u razvijenim tržištima kreće se i preko 8–10%, dok se u Srbiji procenjuje na oko 1,9%, što nas svrstava među zemlje sa najnižim nivoom uključenosti u Evropi.

U praksi to znači da građani razvijenijih zemalja mnogo češće koriste osiguranje kao alat za zaštitu porodice, dugoročnu štednju, planiranje penzije i upravljanje finansijskim rizicima. Kod nas je taj koncept još uvek u razvoju – delom zbog nižeg nivoa finansijske pismenosti, delom zbog nižih primanja, ali i zbog toga što osiguranje nije deo porodične tradicije kao u zapadnoevropskim državama.

Međutim, pozitivna vest je da stepen interesovanja oko životnog osiguranja polako raste. Sve više ljudi uviđa važnost finansijske bezbednosti, naročito u vreme ekonomske nestabilnosti, pa se polise životnog osiguranja sve češće posmatraju ne kao trošak, već kao dugoročna investicija u stabilnost porodice i budućnost. Upravo zbog toga se očekuje da će tržište osiguranja u Srbiji u narednim godinama nastaviti da se razvija i približava evropskim trendovima.

Ukoliko se odlučite za kupovinu ovog ili nekog drugog osiguranja, istražite Osiguranik – mesto za pametnu kupovinu osiguranja, bliže se informišite i pobrinite se za svoju budućnost i zaista sigurnu svakodnevicu. Ne brinite se, uz naš pristup osiguranju, sitna slova neće vam predstavljati problem, jer ih čitamo umesto vas.

Finansijsko opismenjavanje je danas ključna životna veština koja utiče na kvalitet života mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Ona nije rezervisana za ekonomiste, bankare i investitore, već naprotiv, najviše znači “običnim” ljudima koji svakodnevno donose odluke o trošenju, štednji i planiranju.

To nije nešto što se uči odjednom. Ona se gradi tokom celog života, kroz male korake i odluke koje svakodnevno donosimo. Uz malo radoznalosti, otvorenosti i želje da razumemo svet oko sebe, svako od nas može postati finansijski pismeniji i time stvoriti stabilniju i sigurniju budućnost za sebe i svoju porodicu.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

18 − eleven =

Prijavite se na našu mejling listu

Slaćemo vam najnovije vesti i najbolje ponude jednom u mesecu.