Odgovor na pitanje šta videti u Istanbulu prema našem mišljenju krije se u 10 znamenitosti: Aja Sofija, palate Topkapi, Plava džamija, Arheološki muzej, Kadikoj pijaca, Veliki bazar, Bazilika cisterna, Sulejman džamija, Galata most i Galata toranj.
Kada je u pitanju Istanbul znamenitosti ćemo obraditi malo detaljnije u nastavku teksta, ali smo pripremili i korisne informacije i odgovore na pitanja gde kupovati u Istanbulu, kakve su cene i smeštaj u Istanbulu, gde jesti i drugo.
Pre nego što započnete svoje putovanje, ne zaboravite da putno osiguranje za Tursku, kao i ceo svet, možete nabaviti u svega nekoliko koraka putem našeg sajta, a ujedno ćete dobiti najbolju ponudu u skladu sa svojim potrebama.
Pregled ponude svih osiguravajućih kuća nudi Osiguranik – mesto za upoređivanje cena i kupovinu osiguranja.
A sada, vreme je za Istanbul šta videti, gde jesti, gde kupovati…
Aja Sofija, danas poznata kao Velika džamija Aja Sofija, simbol je Istanbula, čije zidove i kupolu vekovima prate sudbine carstava. Sagrađena davne 537. godine po naređenju vizantijskog cara Justinijana, prvobitno je bila hrišćanska crkva posvećena Isusu Hristu – Crkva Svete Mudrosti. Nakon osmanskog osvajanja Carigrada 1453. godine, pretvorena je u džamiju. Ataturk je 1935. godine Aja Sofiju proglasio muzejom, da bi 2020. ponovo postala aktivna džamija.
Unutrašnjost ove gotovo 1500 godina stare građevine zadivljuje spojevima vizantijskog i islamskog stila: mozaici u zlatu, masivni lusteri, stubovi od porfirnog kamena i grandiozni kupolasti svod visine 56 metara. Tu su i monumentalni medaljoni sa imenima Alaha, proroka Muhameda i prvih halifa, kao i čuveni „plačući stub“ koji, prema legendi, ima isceliteljsku moć.
Ulaz je besplatan, jer je Aja Sofija aktivna džamija, otvorena svaki dan, ali turisti ne mogu ulaziti tokom molitvi. Idealno vreme za posetu je između 9:00 i 11:30.
Pristojno oblačenje je obavezno; žene moraju pokriti kosu maramom. Obuća se izuva pre ulaska u glavni molitveni prostor. Licencirani vodiči dostupni su ispred objekta i naplaćuju po satu.
Blizina drugih atrakcija: Plava džamija, Bazilika cisterna, Topkapi palata i Arheološki muzej nalaze se na nekoliko minuta hoda.
Topkapi palata nije samo najpoznatija rezidencija osmanskih sultana već i pravo carstvo istorijskih intriga, raskošnih riznica i legendi o haremima. Smeštena u četvrti Sultanahmet, ova palata dominira istorijskim jezgrom Istanbula i pruža pogled na more, Bosfor i Zlatni rog.
Prvu fazu palate izgradio je Mehmed Osvajač ubrzo nakon osvajanja Carigrada 1453. godine. Tokom narednih vekova, kompleks se širio i menjao, a sve do 19. veka bio je glavno sedište osmanskih vladara. Umesto jedne grandiozne građevine, Topkapi je skup paviljona, dvorišta i dvorana, raspoređenih oko prostranih vrtova.
U okviru palate se nalaze najznačajnije atrakcije: Dvorana za audijencije, raskošna Carska riznica sa blagom Sulejmana Veličanstvenog, čuvenim Topkapi bodežom i Kašika dijamantom, kao i Biblioteka sultana Ahmeda III. Posebno impresivan deo je Harem, privatna rezidencija sultana i njegove porodice, u kojoj je živelo do 300 konkubina, ali i majka sultana.
Ulaznice za Topkapi palatu koštaju oko 500 turskih lira (približno 15 evra), dok se za ulazak u Harem plaća još oko 250 lira. Palata je otvorena svakog dana osim utorkom, a preporučuje se dolazak u jutarnjim satima kako biste izbegli velike gužve.
Radno vreme je od 9 do 18 časova, sa poslednjim ulaskom do 17h.
Plava džamija, zvanično poznata kao Sultan Ahmedova džamija, jedno je od najfotogeničnijih mesta u Istanbulu i jedan od najupečatljivijih primera otomanske sakralne arhitekture. Sagrađena je između 1609. i 1616. godine po naređenju sultana Ahmeda I, čiji se mauzolej i dan danas nalazi na severnoj strani kompleksa.
Eksterijer džamije krase kaskadne kupole i čak šest vitkih minareta – broj koji je u to vreme bio bez presedana i izazvao je kontroverze, jer je isti broj minareta imao i Mesdžid al-Haram u Meki. Džamija poseduje najveće dvorište od svih osmanskih džamija, koje je jednako prostrano kao i unutrašnji prostor za molitvu.
Unutrašnjost je obložena sa preko 20.000 ručno rađenih plavih Iznik pločica, koje su džamiji donele njen uobičajen, ali nezvaničan naziv – Plava džamija.
Najbolji utisak o kompoziciji građevine stiče se ako se u kompleks uđe iz pravca starog Hipodroma. Turisti ne mogu da ulaze kroz glavni ulaz koji je rezervisan za vernike, već koriste južna vrata, jasno obeležena putokazima.
Ulaz je besplatan, ali se strogo poštuje vreme molitve – tokom pet dnevnih molitvi, džamija je zatvorena za turiste otprilike 30 minuta. Petkom pre podneva zatvara se i ranije zbog duže molitve i propovedi.
Žene koje nemaju maramu dobiće je na ulazu, kao i mantil ukoliko je oblačenje neprimereno.
Smešteni tik uz Topkapi palatu, Arheološki muzeji Istanbula predstavljaju fascinantan kompleks od tri povezana muzeja, u kojima se čuva više od milion artefakata iz svih krajeva nekadašnjeg Osmanskog carstva. Kompleks obuhvata Muzej drevnog istoka, Arheološki muzej i Paviljon sa pločicama, a nastao je krajem 19. veka zahvaljujući osnivaču i prvom kustosu, umetniku i arheologu Osmanu Hamdi Beju.
Najvredniji eksponati nalaze se u glavnoj zgradi Arheološkog muzeja, uključujući sarkofage iz kraljevske nekropole u Sidonu, pronađene 1887. godine.
Posebno se ističe Aleksandrov sarkofag, koji uprkos nazivu najverovatnije nije pripadao Aleksandru Velikom, već prikazuje scene iz njegovih osvajanja sa izuzetnom preciznošću.
U Muzeju drevnog istoka mogu se videti predmeti iz preislamskog perioda, uključujući reljefe sa motivima bogova i zveri iz Vavilona, dok Paviljon sa pločicama, sagrađen još 1472. godine po nalogu Mehmeda Osvajača, čuva kolekciju izuzetnih turskih keramičkih pločica i predmeta, među kojima se izdvaja bogato ukrašeni mihrab iz Karaman grada.
Cena kombinovane ulaznice koja pokriva Arheološke muzeje, Aju Sofiju i Topkapi palatu (bez Harema) iznosi oko 135 turskih lira. Muzeji su otvoreni svakog dana osim ponedeljka, a obilazak traje u proseku 1,5 do 2 sata, posebno ako želite detaljnije da se zadržite uz eksponate iz Mesopotamije, Grčke, Rima i osmanske ere.
Ako želite da doživite Istanbul onakav kakav zaista jeste, živ, mirisan, haotičan i topao, onda je Kadikoj pijaca pravo mesto za vas. Smeštena na azijskoj strani grada, nezaobilazna je tačka za lokalne gurmane, a sve više privlači i turiste željne autentičnog ukusa Istanbula.
Najlepši način da se stigne do Kadikoj pijace jeste trajektom sa evropske strane, što je doživljaj sam po sebi. Najbolja ponuda nalazi se u delu gde ribari izlažu sveže ulovljenu ribu na ledu, a pored njih se nižu štandovi sa voćem, povrćem, medom, orašastim plodovima i začinima.
U samoj okolini pijace mogu se probati i neka od najboljih jela koje Istanbul nudi. Za one koji žele dublje da zarone u lokalnu kulturu, preporučuju se vođene ture sa timovima kao što su Culinary Backstreets, Istanbul on Food ili Turkish Flavours.
One vode kroz male porodične radnje i otkrivaju mesta koja turistički vodiči često preskoče, ali lokalci obožavaju.
Kada je u pitanju Istanbul znamenitosti je zaista puno, ali se retko sreće nešto ovako autentično. Ispod ulica Sultanahmeta krije se jedna od najneobičnijih znamenitosti Istanbula – Bazilika cisterna, podzemni rezervoar iz doba Vizantije koji i danas očarava svojom arhitekturom i pričom.
Sagrađena 532. godine po nalogu cara Justinijana, cisterna je služila kao glavni rezervoar za Veliku palatu i okolne objekte. U nju je moglo da stane do 80.000 kubnih metara vode, koje su stizale akvaduktima sa udaljenosti od 20 kilometara, iz oblasti kod Crnog mora.
Impozantna hala sa 336 stubova, od kojih su mnogi preneti iz starih paganskih hramova, ostavlja bez daha svojom simetrijom, monumentalnošću i tihom veličanstvenošću.
Iako su je Osmanlije smatrale interesantnom, nisu joj pridavale značaj. Korišćena je za odlaganje otpada, pa čak i posmrtnih ostataka. Tek osamdesetih godina 20. veka počinje ozbiljna restauracija, a 1987. godine Bazilika cisterna se otvara za javnost.
Ulaz se plaća 36 evra, ali ukoliko kupite Istanbul E Pass, važiće i za ovu lokaciju.
U srcu istorijskog Istanbula nalazi se Veliki bazar, jedan od najvećih i najstarijih zatvorenih bazara na svetu. Njegovi temelji potiču iz 1461. godine, kada je sultan Mehmed Osvajač naredio izgradnju prvog bedestena, natkrivene tržnice namenjene za trgovinu vrednim robama. Vremenom su se između bedestena, okolnih radnji i karavan-saraja natkrile ulice i hodnici, pa je nastala “čaršija” kakvu danas poznajemo, pravi lavirint sa više od 60 ulica i oko 4000 radnji.
Najveća čar ovog mesta krije se u istraživanju uskih uličica i sakrivenih radnjica iza neuglednih prolaza, gde još uvek rade majstori koji ručno izrađuju tkanine, srebro ili kožu.
Za obilazak odvojite bar tri sata, i ne zaboravite da je cenkanje gotovo obavezno, trgovci to doživljavaju kao deo igre.
Najlepše vreme za posetu je radnim danima pre podne, kada još nema velikih gužvi.
Ulaz je besplatan, a bazar je otvoren od ponedeljka do subote, od 9:00 do 19:00 sati (nedeljom je zatvoren).
Smeštena na jednom od sedam brežuljaka Istanbula, Sulejman džamija sa svoja četiri minareta i kupolom koja dominira Zlatnim rogom, jedan je od najprepoznatljivijih simbola grada. Ova grandiozna građevina podignuta je po nalogu sultana Sulejmana Veličanstvenog, a projektovao ju je najveći osmanski arhitekta, Mimar Sinan, između 1550. i 1557. godine.
U vrtu pored džamije nalaze se grobnice sultana Sulejmana i njegove slavne žene, poznate i kao Rokselana. Njihove grobnice su osmostrane, bogato ukrašene pločicama i slonovačom.
Do džamije se lako stiže peške iz okoline Aje Sofije i Kapali čaršije, a mir i pogled sa platoa ispred džamije pružaju prijatan predah od gradske vreve. Oko kompleksa se nalazi i jedno od najlepših očuvanih naselja sa osmanskim drvenim kućama, koje se trenutno renovira u okviru urbanističkog projekta.
Galata most nije samo most koji povezuje južni i severni evropski deo Istanbula, već simbol grada koji spaja dve kulture. Šetnja preko mosta u vreme zalaska sunca jedno je od najpoetičnijih iskustava u Istanbulu.
Iako današnja konstrukcija, podignuta 1992. godine, nije estetski najslikovitija, duh mesta živi zahvaljujući stalnoj vrevi lokalaca, turista i ribara koji sa mosta strpljivo bacaju udice u Bosfor. Ispod kolovoza se nalaze restorani i kafići koji tokom celog dana i noći nude sve, od turskog čaja i nargile, do sveže ribe i piva uz pogled na trajekte koji neprestano dolaze i odlaze iz obližnjih pristaništa.
Galata kula, visoka kamena građevina koja već vekovima dominira severnom obalom Zlatnog roga, nekada je bila najviša tačka grada i i dalje važi za jedno od najprepoznatljivijih obeležja Istanbula. Podignuta 1348. godine od strane Đenovljana kao deo odbrambenog sistema kolonije Galata, kula je vekovima služila različitim namerama, kao osmatračnica, zatvor, svetionik i meteorološka stanica.
Danas, njena glavna atrakcija je vidikovac sa pogledom od 360 stepeni, koji pruža spektakularan panoramski prikaz grada. Ipak, treba napomenuti da je ulaz nešto skuplji, a često se stvaraju velike gužve, posebno u sezoni i oko zalaska sunca. Iako lift vodi skoro do vrha, poslednji sprat se ipak mora preći peške.
Uprkos svemu, pogled sa vrha kule ostaje jedno od najlepših mesta za fotografisanje Istanbula, posebno kada se pale svetla grada, a sunce zađe. Važno je znati da je balkon uzak i može postati neprijatan za boravak kada je prepun posetilaca.
Cena ulaznice za Galata kulu u Istanbulu: 35 evra, a uz Istanbul E Pass – 32 evra.
Ovo su bile znamenitosti Istanbula koje su na nas ostavile najveći utisak i odgovor na pitanje šta videti u Istanbulu, posebno ukoliko ste prvi put u poseti ovoj metropoli, a sada je vreme da odgovorimo i na druga važna pitanja.
Istanbul je pravi raj za ljubitelje šopinga, bilo da tražite turske tepihe, luksuzne brendove ili neobične suvenire. Gde kupovati u Istanbulu, ako ne u Velikom bazaru (čaršiji), lavirintu sa 4000 radnji u kojem možete kupiti začine, keramiku iz Iznika, turski lokum brenda Haci Bekir i mnogo čega drugog.
Za savremenu modu tu je Ištiklal ulica, gde se smenjuju turski i svetski brendovi, dok u Nisantaši četvrti dominiraju dizajnerske radnje kao što su Chanel i Prada, ali i turski luksuzni brendovi Vakko i Beymen.
Ne propustite ni originalne radnje poput Kagithane House of Paper u Karakoju, ili Olive Farm u Bešiktašu. Istanbul nudi šoping iskustvo za svačiji ukus, od bazara gde se možete cenkati kako bi izvukli najbolju cenu za sebe, pa sve do prodavnica luksuznih lokalnih i svetskih brendova.
Ako prvi put putujete u Istanbul i želite da budete blizu glavnih atrakcija, najbolji izbor za smeštaj su kvartovi Laleli, Aksaraj i Sultanahmet, jer su sve znamenitosti dostupne pešice ili metroom.
Odlična opcija je i okolina Galata kule i Taksim trga, koji podseća na centar evropskih gradova i ima poseban šarm.
Za kratka turistička putovanja (2–3 noći), preporuka je da budete u potezu između stanice Jenikapi i Bajazitovog trga, jer su sve atrakcije u blizini. Ako tražite nešto drugačije i želite da se osećate kao lokalac, razmotrite Nišantaš, Šišli i Bešiktaš, koji su moderno uređeni i dobro povezani.
Za rezervacije, uz poznate platforme poput Bookinga, korisnici često hvale sajt Agoda koji je odlična opcija za Istanbul.
Istanbul nije samo grad muzeja i džamija, već i prava gastronomska metropola. Na svakom koraku mami miris začina, sveže pečene ribe, testa i roštilja, a teško je prošetati gradom, a da ne probate nešto „s nogu“.
Sok od nara je savršeno osveženje, prirodan, bogat vitaminima, i ceđen na licu mesta. Od ulične hrane, nezaobilazan je simit, pecivo koje je hrskavo spolja, mekano iznutra, idealno za doručak. U ribarskim četvrtima probajte ribu u lepinji i punjene dagnje sa pirinčem.
U restoranima se obavezno služi meze kao predjelo, dok su glavni specijaliteti doner kebab, testi kebab (meso u glinenoj posudi), pide (turska pica), kofte, burek i kumpir, punjeni pečeni krompir.
Za desert ne propustite neki od turskih specijaliteta kao što su lokum, baklava, tulumbe, kunefe sa sirom, dondurma (gust turski sladoled), halva i urmašice.
Istanbul je i dalje jedan od pristupačnijih velikih gradova za turiste, iako su cene poslednjih godina znatno porasle. Avionske karte su često najskuplja stavka, ali uz malo planiranja i kupovinu na vreme, mogu se naći i za 150–200 evra, što je solidna cena, s obzirom na udaljenost i druge vidove prevoza.
Smeštaj varira, ali se i u istorijskom centru (Sultanahmet) mogu pronaći kvalitetni, a povoljni hoteli.
Hrana je još uvek relativno jeftina: dve osobe mogu dobro jesti u restoranu za 20–30 evra, a ulična hrana i manji lokali nude obroke već za 3 do 10 evra.
Ako volite šoping, Istanbul je odlična destinacija za kupovinu odeće, suvenira i sitnica za kuću. Cenkanje se podrazumeva i često je delotvorno kada se malo izveštite.
Ulaznice za atrakcije su značajnije poskupele, pa je tako primera radi ulaz u Topkapi palatu 46€, dok Bazilika cisterna i muzeji koštaju između 20 i 40€.
Ako planirate obilazak više lokacija, Istanbul E Pass svakako je isplativa opcija jer omogućava popuste i izbegavanje čekanja u redovima.
A u blogu o tome kako uštedeti na putovanju, otkrijte naše savete za što jeftiniji način putovanja.
Uprkos svojoj veličini, Istanbul je izuzetno lagan grad za turiste po pitanju kretanja. Ulice i znamenitosti su jasno obeležene, pa su šanse da se izgubite minimalne. Javni prevoz funkcioniše odlično, bilo da se vozite metroom, tramvajem, autobusom, žičarom ili trajektom, a sve je povezano i lako dostupno.
Za korišćenje prevoza najbolje je odmah nabaviti Istanbulkart, karticu koja se dopunjuje po potrebi i koristi na svim vrstama javnog prevoza. Na svakoj stanici nalaze se automati za dopunu i čekiranje karte pri ulasku.
Kontrole u vozilima gotovo da nema jer se pristup stanicama reguliše upravo ovim automatskim sistemom. Prevoz u Istanbulu je efikasan, pristupačan i jednostavan za snalaženje, čak i kada ste prvi put u gradu.
Sada kada smo vam pored odgovora na pitanje šta videti u Istanbulu, koje su to kada je u pitanju Istanbul atrakcije koje se definitivno moraju obići, ali i dali odgovore na mnoga druga pitanja, sigurno je da ste spremniji da obiđete grad na dva kontinenta.
Iako se ne nalazi na našoj užoj listi na kojoj su najlepši gradovi Evrope, Istanbul je zaista jedna od metropola koju svako mora da poseti makar jednom.
Srećan i siguran put!
Godišnje putno osiguranje - da li se isplati i kako funkcioniše
Pročitaj višeGodišnje putno osiguranje se smatra isplativom opcijom za sve one koji često putuju izvan. . .
Spisak za more - šta poneti na letovanje?
Pročitaj višeBez obzira na to da li putujete sami, sa partnerom, prijateljima ili sa porodicom,. . .
