Ujed psa i naknada štete

Svi smo čuli makar jednom da je nekoga u našem okruženju napao i ujeo pas na ulici, bilo u gradu ili seoskoj sredini, bilo da se radi o psu lutalici ili vlasničkom psu. Prvi razlog tome je veliki broj pasa lutalica koji su napušteni i nezbrinuti. Pored toga, i psi koji imaju vlasnika često šetaju bez povoca i tako često predstavljaju opasnost za prolaznike.

Kada se desi ujed psa mnogi ne znaju koja imaju prava, a posebno ako se radi o psu koji nema vlasnika. Da li imaju pravo na naknadu štete i kome da se obrate?

Pravo na naknadu štete

Oštećeni u slučaju ujeda psa ima pravo na naknadu štete. Pričinjena šteta može biti:

• materijalna šteta- u vidu troškova za medicinske usluge i lečenje zavisno od težine povrede, uništena odeća itd.
• nematerijalna šteta – u vidu obeštećenja za strah koji je oštećeni pretrpeo, duševni bol, fizičke bolove i sl.

Šta prvo uraditi kod ujeda psa

Ako se desi ujed psa oštećeni će se odmah javiti lekaru koji će ga pregledati i pružiti mu potrebnu medicinsku pomoć. Dobro je naglasiti da se radi o ujedu psa kako bi to lekar konstatovao u medicinskoj dokumentaciji.

Takođe, oštećeni će se uputiti da primi tetanus, što će se takođe zabeležiti u lekarskom nalazu.

Ako se radi o psu lutalici potrebno je prijaviti slučaj javnom preduzeću na teritoriji grada ili opštine gde se desio ujed kako bi izašli na teren.

Ako postoje osobe koje su bile svedoci događaja, bilo bi dobro da se od tih osoba zatraži broj telefona i adresa, kako bi se kasnije kontaktirale radi učešća u postupku u svojstvu svedoka.

Isto, bilo bi dobro odmah nakon ujeda fotografisati nastale posledice ujeda (povrede, hematome i sl.) koje bi kasnije mogle brzo nestati ili se umanjiti.

Odgovornost

Ako dođe do ujeda psa, najpre je potrebno utvrditi da li se radi o ujedu psa koji ima vlasnika ili o psu koji je lutalica.

Ovo je važno jer od toga zavisi odgovornost za nastalu štetu.

• ako je oštećenog ujeo vlasnički pas – oštećeni se za naknadu štete obraća vlasniku. Vlasnik psa je odgovoran po principima objektivne odgovornosti.
• u slučaju ujeda psa lutalice – odgovornost pada na lokalnu samoupravu, tj.grad ili opštinu na čijoj teritoriji se desio ujed psa lutalice. Lokalna samouprava je odgovorna jer nije prethodno preduzela potrebne mere zbrinjavanja psa lutalice kako bi se sprečio nemio događaj.

Ukoliko se ujed psa lutalice desi na teritoriji Grada Beograda, odgovorni su Grad Beograd i javno komunalno preduzeće koje je nadležno za područje grada.

Ako je do ujeda psa lutalice došlo na području nekog drugog mesta, tada su odgovorni opštinska tj.gradska uprava i javno komunalno preduzeće u tom mestu.

Postupci za ostvarivanje naknade štete

Dve su opcije:

• prva mogućnost je da se pokrene vansudski postupak
• druga opcija je podnošenje tužbe sudu za naknadu štete.

Najpre, moguće je obraćanje odgovarajućoj službi pri lokalnoj samoupravi i podnošenje odštetnog zahteva.

Prednost ovog postupka je jednostavnija procedura – dovoljno je podneti zahtev za naknadu štete uz potrebnu dokumentaciju, bez dodatnih troškova.

Glavni nedostatak ovog postupka su niski iznosi dosuđenih naknada, s obzirom da se iznosi isplaćuju iz gradskog budžeta.

Ako se desio ujed psa koji ima vlasnika, tada je dobro da se najpre pokuša nagodba sa vlasnikom psa kako bi se sve rešilo mirnim putem bez obraćanja sudu. Ako se ne postigne dogovor, sledeća opcija je pokretanje sudskog spora.

U sudskom postupku se mogu dobiti znatno veći iznosi na ime naknade štete. Sa druge strane sudski postupak iziskuje veće troškove (troškovi veštačenja, sudske takse).

Ali, ako oštećeni dobije sudski spor, tada će biti vraćeni troškovi koje je unapred uplatio i dosudiće mu se naknada u višem iznosu.

Dokazi

Ako se podnese tužba sudu potrebno je obezbediti relevantne dokaze:

• dostaviti potrebnu medinsku dokumentaciju
• predložiti svoje saslušanje
• obezbediti svedoke – ako je neka osoba bila očevidac događaja
• priložiti fotografije nastalih povreda
• na predlog stranke sud najčešće određuje veštačenje specijaliste psihijatra (za proživljeni strah, psihičku traumu) i lekara traumatologa (za telesne povrede).