Ljudski je grešiti, ali za revizore to ima svoju cenu

Objavljeno: 08.02.2018  ·   4 min

Revizori su ti koji pomažu menadžerima da donesu ispravnu odluku, ali i svaka odluka i analiza revizora ima cenu. U trenutku kada pomažu drugima kako da upravljaju rizikom, oni su ti koji se izlažu riziku

Poznato je da revizori moraju da imaju oko za detalje, dovoljno strpljenja da im se prst i olovka zadrže dovoljno dugo na svakoj tabeli. Pa čak i ako su velemajstori kada su cifre i zakoni u pitanju, uvek može da se potkrade neka greška. Međutim, ta greška može dosta da ih košta. Ne samo što mogu da izgube klijenta, već se otvara mogućnost da ih isti taj klijent i tuži.

Zato je osiguranje revizora od profesionalne odgovornosti, koje je i zakonski obavezno, idealno rešenje kako za same revizore, tako i za treća lica, odnosno klijente kojima je naneta određena šteta.

Kažu, ljudski je grešiti. Međutim mala nepažnja dovoljna je da se ispusti iz vida bitan detalj, čak i kada je otkrivanje finansijskih grešaka u stvari domaći teren za revizore.

Mala i srednja preduzeća, banke, osiguravajuće kuće, akcionarska društva… svaki korisnik želi da dobije najbolje optimalne rezultate i to što pre. Zato i ne čudi što su revizori izloženi pritisku jer se suočavaju  sa najosetljivijim pitanjima. Nije lako izložiti predviđanja i poslovna kretanja jedne kompanije. U to mora da se uloži veliki napor, izvrši detaljna analiza, uporede fakti, izjave menadžmenta… Toliko kockica u mozaiku, a odgovornost je opet samo na revizoru.

Od kojih grešaka se revizori najčešće osiguravaju?

1. Riziki pri utvrđivanju uzorkovanja jedan je od ključnih razloga zbog kojih je osiguranje revizora neophodno. Jasno je da kada su velike kompanije u pitanju nije moguće ispitati svaku stavku pojedinačno, pa se čak i mala nesmotrenost može pretvoriti u zamku. Na osnovu izabranog uzorka, koji nije reprezentativan, revizor može izneti pogrešan zaključak o saldu ili nizu poslovnih aktivnosti.
2. S druge strane, postoji mogućnost da revizor ne završe svoj posao na vreme, što može da nanese štetu klijentu. I u tom slučaju osiguranje revizora može biti od velike koristi.
3. Jasno je da svaki revizor mora dobro da poznaje norme, ali može se desiti da nekada pogrešno proceni ishod nekog sudskog spora, pa i to može biti jedna od stavki osiguranja revizora.
4. Razlog za osiguranje jeste i rizik od pogrešno procenjene mogućnosti nastavka poslovanja (going concerna), ali i od pogrešno utvrđene materijalnosti…
5. Pa čak i u ekstremnim slučajevima: Kada neka kompanija proglasi bankrot, investitori i kreditori traže nekoga ko je odgovoran za nastalu situaciju i ko bi mogao i zakonski da odgovara. Tada se može desiti i da se velika odgovornost prebaci i na revizora.

Šta se dešava kada treće lice (klijent) tuži revizora?

Pokreće se sudska parnica prilikom koje onaj koji tuži mora da dostavi relevantne dokaze da je procena revizora bila neuspešna, te da su njegovi gubici direktno uzrokovani lošom procenom revizora. I na kraju, on je taj koji traži određeni novčani iznos kao nadoknadu za svoje gubitke.

Šta kaže zakon o reviziji po pitanju minimalne sume osiguranja?

Iznos najniže sume osiguranja na osnovu koje se plaća premija osiguranja za pojedinačni osigurani slučaj za svaku poslovnu godinu utvrđuje se kao veći iznos od sledećih iznosa:

1. od najviše cene za usluge revizije na osnovu pojedinačnog ugovora o reviziji pomnoženo sa 15;
2. od zbira cena za usluge revizije na osnovu svih ugovora o reviziji, pomnoženo sa 2,5.

Koliko novca izdvojiti za osiguranje?

Sigurno da svaki revizor već sam može da izračuna koja je to cena koja mu odgovara, te da su najčešće vođeni subjektivnim osećajem. Preciznost i analiza jesu svojstveni revizorima, zato bi bilo dobro da pogledate naš uporedni pregled ponuda svih osiguravajućih društava na tržištu prilikom kupovine ove vrste osiguranja. Volimo da kažemo da ćete sa nama sigurno naći najbolju formulu svog osiguranja.

Ivana Filimonović

Autor: Osiguranik