1. < back to blog

Koliko cenimo zdravlje posle korone?

Prethodna tri meseca korone ćemo pamtiti celog života. Uvođenjem vanrednog stanja i pandemije na globalnom nivou, životi su nam se promenili iz korena. Shvatili smo možda da možemo i bez kafića, restorana, bioskopa, prevoza, frizera. Ali isto tako smo shvatili koliko nam je bitno zdravlje i koliko malo mislimo o sopstvenoj i dobrobiti svoje porodice. Koliko sada cenimo zdravlje posle korone, pitanje je kojim možemo da se pozabavimo, svako od nas pojedinačno, za sebe.

Izazovi zdravstvenog sistema tokom korone

Tokom korone, najviše su ispaštali bolesni i stariji ljudi. Nažalost, ukoliko ste imali bilo kakav zdravstveni problem, a da niste životno ugroženi, niste mogli da računate na državni zdravstveni sistem. Niste mogli da računate ni na apoteke, gde je već posle par dana došlo do nestašice alkohola, rukavica, maski, ali i lekova protiv prehlade, uključujući čak i najobičniji vitamin C.

Bilo koji pregled ili ispitivanje niste mogli da uradite, osim ako ste išli u privatni dom zdravlja gde ste isti morali i da platite. Jedine osobe koje su mogle da računaju da punu zdravstvenu zaštitu (a da nisu životno ugrožene ili obolele od korone) bile su one koje imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje. To je ono što ova polisa zdravstvenog osiguranja i pruža – pre svega sigurnost, a to je u vremenu korone bila i te kako prednost.

Prednosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u kriznim okolnostima

Najveća prednost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u kriznim okolnostima, kao što su okolnosti koje su zadesile svet u pandemiji korone u prethodnom periodu ogledala se u tome što su ljudi koji imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje (DZO) mogli da idu kod lekara zbog drugih, nevezanih za koronu zdravstvenih tegoba. Činjenica je da smo se u protekla dva meseca razboljevali i od ostalih bolesti koje nisu Covid 19. Pacijenti sa dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem su bili potpuno sigurni da su zaštićeni, ali i da nisu izloženi u prepunim čekaonicama što je česta situacija u državnim ustanovama.

S obzirom da pandemija mora biti pod strogom kontrolom državnih institucija, nije moguće lečenje niti testiranje na Covid 19 u privatnim laboratorijama i ustanovama. Međutim, sve dok se ne utvrdi postojanje virusa kod osiguranika, osiguranik koji ima dobrovoljno zdravstveno osiguranje može koristiti usluge uskladu sa svojim odabranim paketom i uz korišćenje svih zaštitnih mera.

I tek u ovim trenucima shvatamo koliko polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja znači.

Uz Dobrovoljno zdravstveno osiguranje:

  • svi pregledi se lako i brzo zakazuju i obavljaju,
  • uključeni su pregledi kod lekara opšte prakse, kao i kod neophodnih lekara specijalista,
  • jednostavne su i brze laboratorijske analize,
  • dostupne su blagovremeno i dijagnostičke procedure kao što su skener i magnetna rezonanca.

U državnom zdravstvenom sistemu s druge strane se dugo čeka i na običan pregled kod lekara opšte prakse koji bi morao da da uput za specijalistu. U sistemu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, taj korak se preskače, te jedodatno ubrzan sam proces.

Još jedna prednost je i u tome što osiguravajuća društva imaju i popuste za ugovaranje porodičnih polisa. Takođe, kod nekih osiguravača moguće je osigurati samo decu, a kod drugih je obavezno da i jedan roditelj bude na polisi, ako su upitanju deca koja su maloletna.

Lekcije o zdravstvenom osiguranju posle korona (Covid-19) pandemije

Covid-19 nas je naučio da cenimo zdravlje. Period korona pandemije nas je naučio to da, kada je neophodno, moramo biti spremni da masku koja inače košta 12 dinara, platimo i par stotina dinara, koliko god nam se to činilo nepravednim. Covid-19 nas je naučio da, kad smo uplašeni i zabrinuti, moramo da se dovijamo na sve načine ne bismo li našli stotinak mililitara alkohola ili asepsola i da smo tada spremni da za zdravlje nas lično i naših najmilijih platimo koliko god da treba.

Korona nas je naučila da postoje poslodavci koji su prvim nagoveštajem epidemije omogućili zaposlenima da rade od kuće. Neki su saznali da je ovoj situaciji dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje im plaća firma bolji benefit od recimo službenog automobila ili službenog smartfona, jer su zahvaljujući upravo tom osiguranju bili bezbrižni i oni i njihovi najdraži.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao ušteda poslodavcima na duge staze

Prosečna mesečna cena osiguranja po zaposlenom iznosi od 10 € do 35 €, a poslodavci su oslobođeni plaćanja poreza do iznosa od RSD 5.984,00 na mesečnom nivou po zaposlenom. To zapravo znači da je se za većinu paketa na tržištu ne plaća porez. 

Sve više kompanija se odlučuje da obezbedi ovaj vid „nagrade“ svojim zaposlenima. U IT kompanijama je maltene postao standardni benefit, a sve su češće kompanije i iz drugih oblasti koje ugovaraju DZO. Samim tim što pokazuje da brine o svojim zaposlenima i njihovom zdravlju i preventivi, obezbeđujući im ovaj benefit, poslodavac dobija tim zadovoljnih ljudi koji su sigurno spremni da daju svoj maksimum u radu. 

Članovi porodice zaposlenih, takođe, mogu biti osigurani kroz polisu koju obezbeđuje poslodavac. Članovima porodice smatraju se vanbračni i bračni partneri i deca. Stvar je dogovora ko će podneti „trošak“ za članove porodice, može sve plaćati poslodavac, a mogu i sami zaposleni plaćati za svoje članove porodice, putem administrativne zabrane. Ovde je velika korist za samog zaposlenog, jer može obezbediti porodici osiguranje pod uslovima koje je ugovorila kompanija, a kakve ne bi mogli dobiti kao porodica ili fizička lica.

Možda niste pogledali sve serije koje ste želeli, sredili ormane, naučili novu veštinu. Ali ste sigurno izašli iz vanrednog stanja sa saznanjem da su zdravlje i porodica zaista najbitniji. Hajde da to ne ostane samo na saznanju. Učinite nešto pametno za sebe, svoju porodicu, svoje zaposlene već sada. Ne dozvolite da saznate šta vam je zapravo najvažnije u životu na teži način.

Vaš Osiguranik.com