Kako da vaša firma osigura najbolji dugoročni potencijal zaposlenih žena - Osiguranik.com

Kako da vaša firma osigura najbolji dugoročni potencijal zaposlenih žena

Opis slike

Pitanje sa kojim se susreću ne samo trudnice, već i žene koje prirodno planiraju porodicu, vezano je za izazove trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva, kako za zaposlene, tako i za poslodavce. I ovo jeste tema koja je važna ne samo pojedincima, već i za društvo, kao i izgradnju produktivnog poslovnog okruženja koje je dobro za sve.

Postoji jedno uverenje da je odsustvo zaposlenog trošak za poslodavce. Ovo je pogrešno uverenje, a evo i zašto.

Praksa pokazuje da su benefiti za poslodavce:

  • zadržavanje i izgradnja afirmativne radne sredine, kao i
  • ušteda u smislu obuka, provera i supervizije, uvođenja u posao i
  • ušteda vremena za integraciju novih zaposlenih, posebno kada su u pitanju više radne pozicije za poslodavce daleko bitniji faktor.

Žene kao ravnopravan deo radnih snaga izazov materinstva ne treba da proživljavaju uz stres, kao ni poslodavac, već se uvođenjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ovo pitanje znatno bolje rešava, a kompanija koja svojim zaposlenima nudi podršku u jednom osetljivom periodu za svaku ženu, zasigurno dobija zaposlenog koji će rado da se vraća na posao, i ostane deo kolektiva.

Poznato je da balans između poslovnog i privatnog života nešto što uslovljava i efikasnost i posvećenost poslu, a uvažavanje potrebe za porodicom i toga da se žena ostvari kao majka ukoliko želi, dovešće svakom poslodavcu kvalitetne i stabilne zaposlene na duže staze.

Kakvo je stanje osiguranja za trudnice i porodilje u Srbiji?

Srbija je potpisnica međunarodne Konvencije o zaštiti materinstva, prema kojoj porodilja ne sme da prima zaradu koja iznosi manje od dve trećine njene plate. Međutim, situacija u praksi pokazuje da se žene osećaju izuzetno uplašeno i da su u neizvesnosti kada je reč o njihovom statusu pre, tokom i posle porođaja. Natalitet kao bitna stavka ekonomskog razvoja kao da je u kontrastu sa realnim naporima odluka na državnom nivou.

S druge strane, u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom se navodi i da su žene sa višim primanjima neopravdano stavljene u nejednak položaj u odnosu na žene koje su do otpočinjanja porodiljskog odsustva ostvarivale manja primanja, tako što im se naknada zarade isplaćuje u manjim iznosima od visine primanja na koju su plaćale poreze i doprinose.

Jasno je da je teret negde pao na poslodavce, da interno regulišu ovo pitanje upravo uvođenjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, a brojne firme sve više uviđaju to koliko je ono investicija, a ne trošak, ne samo monetarno, već i za opštu kompanijsku kulturu i pronalaženje talenata.

Šta je trudničko bolovanje, a šta porodiljsko odsustvo?

Kako bismo razumeli u čemu je razlika i na koji način poslodavci mogu da pomognu svojim zaposlenima i svoju firmu učine poželjnim i vrednovanim mestom za rad žena, moramo pre svega da razlikujemo dva termina. To su trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo.

Trudničko bolovanje je pravo vezano za zdravstveno osiguranje zaposlenih koje je regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Isplatu naknade za trudničko bolovanje vrši Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Porodiljsko odsustvo je drugi slučaj koji prirodno sledi nakon trudničkog bolovanja. Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva nije pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ono je regulisano Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i za isplatu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva zadužena je lokalna samouprava.

I sada dolazimo do toga na koji način su poslodavci u mogućnosti da svojim zaposlenima budu podrška, pruže sigurnost i vremenom stvore atmosferu kojoj će se i zaposlene rado vraćati, a i radna mesta koja će podržavati prirodne težnje mnogih žena, porodica i društva – natalitet.

Takođe, postoje određene činjenice koje kao poslodavci možete uzeti u obzir, a ceo članak o trudničkom bolovanje možete pročitati na sajtu poslovi.infostud.com u blogu o ostvarivanju prava trudnica na bolovanje.

  1. Troškovi naknade za prvih 30 dana trudničkog bolovanja padaju na teret poslodavca.
  2. Sve preko 30 dana dalje ide na teret države.
  3. Isplatu naknade trudnici vrši poslodavac, s tim što za bolovanje preko 30 dana ima pravo da iznos naknade refundira od države.
  4. Naknadu zarade za porodiljsko bolovanje za prvih 30 dana treba da obračuna poslodavac i da izvrši isplatu direktno na račun trudnice.
  5. Za ovaj iznos do 30 dana poslodavac nema pravo nadoknade od države.

Kako poslodavac pomaže zaposlenima obezbeđujući dobrovoljno zdravstveno osiguranje?

Trudnoća podrazumeva brojne obavezne i neophodne posete lekaru. Ovo je pomalo i stresan period za vašu zaposlenu, pun neizvesnosti, briga i strahova. Dobar poslodavac ovo predupredi, tu je kao podrška, a ne zid i izazov, nudi rešenje i daleko ranije no što do situacije dođe, i od celog procesa ulaska u materinstvo stvara jedno slavlje, a ne negativnost kao prvo sa čime se zaposlena susreće. Samim tim je, već i do odlaska na trudničko bolovanje zaposlena mirna, zna da je pokrivena osiguranjem u slučaju da mora na obavezno mirovanje što je realna i moguća situacija, ali i nikada neće to poverenje i podršku zloupotrebiti. Trudnoća je tada kao prirodno drugo stanje nešto što se radije provodi u okruženju podrške i razumevanja, osim naravno u slučajevima objektivnih zdravstvenih izazova do kojih može doći.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje često pokriva rutinske termine i testove, poput krvnih pretraga, osnovnih genetskih pregleda, ultrazvuka, glukoznog testa i testa stresa. Ali sada su sve češće u ponudi klinika i dodatni genetski pregledi i dijagnostički testovi koji možda nisu pokriveni osiguranjem, i zato je važno da se pre odlučivanja za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i vi i vaši zaposleni upoznate sa detaljima usluge osiguranja kako ne bi dolazilo do nesporazuma. Kako biste se odlučili za najbolje osiguranje na tržištu, Osiguranik.com je obezbedio platformu putem koje ćete brzo i lako doći do najpouzdanijih informacija i kroz princip UPOREDI I UŠTEDI biti sigurni da dobijate maksimalnu vrednost za željenu uslugu i za vaš novac.

Šta uključuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje za trudnice?

Jedna od važnih stavki već i prilikom onboarding procesa i uvođenja zaposlenih u detalje funkcionisanja firme jeste upravo i upoznavanje sa značajnim benefitima kao što je osiguranje, da bi svi tačno razumeli šta je pokriveno, a šta nije.

Zdravstvena zaštita trudnica i porodilja u načelu obuhvata:

  • Preglede, briseve, laboratorijske analize
  • Ultrazvučne preglede ploda
  • Ekspertski ultrazvuk u slučaju visokorizične trudnoće
  • Amniocentezu
  • Biohemijski skrining
  • Troškove porođaja i ponekad čak i apartmanskog smeštaja

Svi paketi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja imaju mogućnost i uplate dopunskih pokrića kao što su oftamološki, stomatološki i sistematski pregledi. Moguće je uplatiti i dopunsko osiguranje i za fizikalnu terapiju, troškove za lekove, ali i bolničko lečenje u inostranstvu.

Ukoliko se odlučujete za to da uključite uslugu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u svoje benefite za zaposlene, i pridružite se top kompanijama u svetu koje uviđaju značaj ovakvog paketa za retenziju i postizanje razvoja dugoročnih radnih odnosa, konkretne cene možete dobiti i putem našeg online servisa za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koji pruža uporedni pregled ponuda svih osiguravajućih društava sa tržišta.

Šta kaže Zakon o radu Srbije u vezi trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva?

Uvek je korisno da se poslodavac upozna sa zakonima i regulativama koje mora da poštuje, a zatim da vidi na koji način može da ih unapredi i uvedenim benefitima učini svoju firmu konkurentnijom na poprilično kompetitivnom tržištu rada ukoliko želi da dođe do ozbiljnih i posvećenih kandidata za svoja radna mesta. Situacija je posebno kompleksna upravo kada je reč o materinstvu.

Zakon o radu pokriva razne situacije do kojih može doći u odnosima poslodavca i zaposlenih, a jedna od njih je upravo i ovaj o kojem je reč – zaštita trudnica tokom trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva.

U odeljku VII Zaštita zaposlenih, stav 4. – Zaštita materinstva navode se sledeći članovi.

Član 89

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

Poslodavac je dužan da zaposlenoj iz stava 1. ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Član 90

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.

Član 91

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Član 92

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Član 93

Prava iz čl. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.

Član 93a

Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.

Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.

U odeljku VII Zaštita zaposlenih, stav 5 – Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta navodi se:

Član 94

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Član 94a

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.

Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.

Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.

Član 95

Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrđenom u članu 94. stav 3. ovog zakona ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

(Izvor: Zakon o radu)

Ukoliko se odlučujete za to da uključite uslugu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u svoje benefite za zaposlene, i pridružite se top kompanijama u svetu koje uviđaju značaj ovakvog paketa za retenziju i postizanje razvoja dugoročnih radnih odnosa, konkretne cene možete pogledati i putem našeg online servisa za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koji pruža uporedni pregled ponuda svih osiguravajućih društava sa tržišta.

Vaš Osiguranik.com

autor teksta: Marija Todorović

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

eleven + eighteen =

Prijavite se na našu mejling listu

Slaćemo vam najnovije vesti i najbolje ponude jednom u mesecu.